ЉУБАВНИ ПЛЕС је шапат душе у којим су стихови, један нежан додир, и свака реч додирује тело, пише успомене, и живи за тај једини дан, када душа пронаѓе своју половину.. У наручју једног дивног дана, и када тихо пише у залазак сутона. Понекад сузе додирну лист, нежно, као што је и душа поета ... Стихови који плету један диван уздах.. Уздах у коме живи један сан, и радује се један диван дан.. Увек је љубав оно што спаја и руши зидове, она сања најлепше снове, и диже са пепела.. Она нема граница и претставља вечиту инспирацију писцима, да славе њену лепоту, лепота која зна да зачара све око себе..