„Гигантеа и Кромпир“ и „Шах-мат, љубави моја“ су (не)свакодневне приче, где се кроз једну познату матрицу приказује разноликост љубави. Ликови у ова два позоришна комада су апсурдни, збунујући, парадоксални и трагикомични, а њихов поетски језик и дионизијску црту незаситости свако од нас доживљава као своју личну причу.